Društvo za akademski razvoj

Society for Academic Development

Aktivnosti Budućim brucošima Studiranje Vesti

Moj prijemni ispit: Možeš ti i bez toga

Sve je počelo ne tako davne 2013. godine kada se osetio miris kraja moje poprilično mirne i jednostavne četvrte godine Srednje turističke škole. Po pravilu, veliki broj ljudi je uveliko znao šta će da upiše, jer je nastavak školovanja postao više običaj nego želja, no dobro. Ja nisam bio jedan od njih, nisam imao pojma šta želim. Do tada se sve svodilo na neke ideje za upis koje nikako nisu bile slične jedna drugoj, od DIF-a, preko građevine, pa sve do Fakulteta bezbednosti. Rekoh sebi, DIF mogu i u kraju da studiram, imam dve šipke i stazu za trčanje (malo se šalim, pozdrav za moje prijatelje sa DIF-a). Građevinski fakultet, hm…naizgled mi je matematika dobro išla, ali opet, ja sam išao u Srednju turističku, a ne u gimnaziju prirodni smer. Tako da je i ta opcija otpala. Dakle ostadoh ja na ideji Fakulteta bezbednosti. Tražen je, zvuči interesantno i drugačije, što da ne. Tako sam ja odlučio šta želim da upišem.

Sve je išlo po planu, trema je naravno bila prisutna, legao sam u krevet taman da imam 6 sati sna pred buđenje, međutim Laki je imao druge planove.

Postao sam član foruma Kluba studenata Fakulteta bezbednosti kako bih saznao više informacija, pored onih koje su ponuđene na sajtu samog fakulteta. Saznao sam svašta, pored toga koji su i kakvi predmeti za prijemni (psihologija, sociologija, ekologija), dobio sam informaciju da uskoro kreću pripreme na fakultetu. Videh cenu tih priprema, pogledah se u ogledalu i pomislih: “Miloše, možes ti i bez toga, to je za uplašene slabiće”, ne uzimajte sve što kažem previše k’ srcu. Elem, odabrah dva od navedena tri predmeta za polaganje (tako se polaže), izabrao sam psihologiju i ekologiju. Psihologiju sam imao u srednjoj, a i uzeo sam je kao izborni predmet za maturski tako da sam imao kvalitetnu podlogu. Zahvaljujući forumu saznao sam da je ekologija odličan predmet za skupljanje poena na prijemnom. Odluka je doneta, psihologija i ekologija. Psihologiju sam učio dvadeset dana, veće delove tih dana sam proveo sa knjigom, što mi je do tada bilo neviđeno. Nakon što sam je prešao dva puta za taj period, počeo sam da učim ekologiju. Prema mom mišljenju informacija sa foruma je bila apsolutno tačna. Nedelju dana kasnije naučio sam celu knjigu iz ekologije. Jos dva, tri dana sam potrošio ponavljajući psihologiju.

Stigao sam na fakultet, sa blagim uticajem treme seo sam u jednu klupu pri kraju sale, jer se tu može prepisati, barem tako srednja nalaže. Nisam mogao da prepišem.

Fast forward na noć pred prijemni. Moji roditelji su otišli u posetu familiji u Sloveniju, a moj mlađi brat je noć proveo kod prijatelja. Dakle, bili smo sami knjiga, ja i Laki, moja mačka. Sve je išlo po planu, trema je naravno bila prisutna, legao sam u krevet taman da imam 6 sati sna pred buđenje, međutim Laki je imao druge planove. Moja usamljena mačka me je mjaukanjem držala budnim još 3 sata, malo je reći da sam bio nervozan. Zazvonio je alarm, moje tek zatvorene oči su se otvorile a mozak je već počeo da obnavlja imena svih psihologa, njihovih dela i oblasti istraživanja. Krenuo sam dva i po sata pred početak prijemnog. S obzirom da živim na Novom Beogradu, na fakultet sam otišao 78-icom koju sam sačekao kod opštine Novi Beograd i sišao kod Franša. Malo sam otpešačio do druge stanice i tu sačekao 46 koji me je odvezao čitavu jednu stanicu do fakulteta. Kasnije sam saznao da je ta ruta duplo duža od rute putem autoputa, ali dobro, mladost-glupost…ludost. Stigao sam na fakultet, sa blagim uticajem treme seo sam u jednu klupu pri kraju sale, jer se tu može prepisati, barem tako srednja nalaže. Nisam mogao da prepišem. Podelili su nam testove, oba predmeta smo radili odjednom. Sve je bilo na zaokruživanje i vremena je bilo dovoljno. Dobro sam spremio gradivo i super sam uradio prijemni, bio sam zadovoljan. Verovao sam da ću upasti, samo nisam bio siguran da li me budžet čeka jer je granica bila 91 poen.

Budžet je morao čekati naredne godine, ali dobro, majka mi je na poruku da sam upao, ali na samofinansiranje odgovorila sa:“Ma dobro je sine, studiraćemo! Čestitam!“

Ne mogu se setiti koliko je prošlo dok nismo dobili rezultate ali se sećam da mi ih je sestra javila, jer je gledala da li joj je drugarica upala pa je našla i mene. Imao sam 55 od 60 poena. Što je ukupno sa poenima iz srednje bilo 89. Budžet je morao čekati naredne godine, ali dobro, majka mi je na poruku da sam upao, ali na samofinansiranje odgovorila sa: “Ma dobro je sine, studiraćemo! Čestitam!“. Malo mi je laknulo to što sam za dva poena omanuo, bolje da ne lupam glavu kada to ne mogu promeniti. Upisao sam fakultet za koji su mi mnogi govorili da se upada samo preko veze. To takođe nije bilo istina, dakle to pričaju ljudi koji nisu uspeli da upadnu jer nisu dobro spremili prijemni ili iz ko zna kog razloga.

Trenutno završavam treću godinu istog fakulteta, smer menadžment ljudskih i socijalnih resursa. Moje mišljenje o samom fakultetu je veoma izmenjeno od perioda upisa, prošao sam i kroz fazu “Šta mi je ovo trebalo?“, da bih došao do sadašnjeg stanja u kom razumem gde sam i ne kajem se što sam tu. Fakultet me nije i neće me naučiti da budem špijun i tome slično, niti će mi obezbediti posao (čast fakultetima koji to mogu) ali će me naučiti da razmišljam, da budem ono što se zove akademski građanin. Ostatak je na vama. Svim budućim brucošima želim puno sreće!


Miloš Stanković, mladi aktivista Društva za akademski razvoj, dogodine diplomirani menadžer bezbednosti sa strašću prema psihologiji i bezbednosti na međunarodnom nivou, vlasnik naporne mačke.

LEAVE A RESPONSE

Your email address will not be published. Required fields are marked *