Završila sam srednju muzičku školu ,,Josip Slavenski“ u Beogradu, vokalno-instrumentalni odsek (violina) i teoretski odsek. Dok je većina mojih prijatelja iz srednje znala da želi da nastavi svoje školovanje na muzičkoj akademiji u zemlji ili u inostranstvu i sve drugo im je bilo nezamislivo, ja sam bar 100 puta promenila mišljenje o tome šta ću biti kad porastem. Kako posle osnovne škole nisam imala pojma šta ću, dvoumila sam se između VI beogradske gimnazije i Slavenskog. Šesta je za mene predstavljala produženu osnovnu što se tiče društva, pa sam se u poslednjem trenutku odlučila za srednju muzičku. Oduvek sam volela muziku, mada sam znala da to nije moj poziv. Međutim, snaći se u sredini koja ti nije poznata bio je veći izazov, pa sam tako i postupila.

Nisam se plašila prijemnog ispita, jer sam imala dobru osnovu i visok prosek, ali sam se strašno plašila da se ne uspavam, jer je prijemni ispit bio od 8:30, a prozivka u 8:00.

Pored muzike, mama mi je usadila veliku ljubav prema italijanskoj kulturi i jeziku. Imali smo italijanski u srednjoj, ali meni to nije bilo dovoljno. Zato sam upisala kurs italijanskog jezika u Italijanskom institutu za kulturu i tada nisam ni slutila da ću danas svoju profesorku iz Instituta (a kasnije i sa fakulteta) oslovljavati sa ,,koleginice“. Pre italijanskog sam htela da upišem istoriju umetnosti, psihologiju, sociologiju, pravo, FMU, FLU, arhitekturu, menadžment… Za psihologiju sam se i spremala, ali sam u IV godini srednje shvatila da to ipak nije za mene (empatija ume da bude naporna). Tako je prevagnuo italijanski, ljubav iz detinjstva.

Nisam se plašila prijemnog ispita, jer sam imala dobru osnovu i visok prosek, ali sam se strašno plašila da se ne uspavam, jer je prijemni ispit bio od 8:30, a prozivka u 8:00. Muzičari ne ustaju rano ako ne moraju, nismo imali raspored kao u regularnim školama. Od uzbuđenja nisam spavala dovoljno i bila sam na nogama prerano, ali sve je prošlo kako treba. Za prijemni sam se zvanično spremala nedelju dana, ali treba uzeti u obzir da sam u Italijanskom institutu pohađala kurseve dve i po godine i stigla do nivoa C1. Prelazila sam zbirku testova za takmičenje iz srpskog jezika i pročitala prvi roman na italijanskom. Kada su izašli preliminarni rezultati, bila sam sigurna da ću biti na budžetu.

Ne dozvolite sebi da izađete sa fakulteta sa slabim znanjem (nažalost, dešava se), već radite na sebi.

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu…pa, recimo da su mi očekivanja donekle ispunjena. Dragi moji budući filolozi, naoružajte se strpljenjem, jer organizacija na fakultetu nije baš na nivou. Onima koji se nisu ranije susretali sa jezikom koji žele da upišu savetujem da uče redovno i da nikako ne budu lenji. Za neke predmete možete da se provučete kao kampanjci, ali ne za sam jezik. Ne dozvolite sebi da izađete sa fakulteta sa slabim znanjem (nažalost, dešava se), već radite na sebi. Učenje jezika je dug proces i ne odvija se samo na fakultetu. Internet nam pruža toliko mogućnosti, iskoristite to. Nemojte biti stidljivi pri komunikaciji sa strancima ili profesorima. Pitajte kada nešto ne znate i nemojte se plašiti da pogrešite. Učite iz iskustva. I da, čitajte, čitajte, čitajte!

Da ne dužim dalje, svim budućim brucošima želim dobru koncentraciju i puno sreće na prijemnom ispitu. Znam kako vam je, i mene ove godine čeka prijemni za master. In bocca al luppo!

P.S. Učlanite se u neku NVO. To će vam doneti nova poznanstva i znanje koje nije dostupno na fakultetu, a izuzetno je korisno. Osim što ćete steći neko novo iskustvo, imaćete priliku da bolje upoznate sebe, proširite svoja interesovanja i ko zna, možda otkrijete svoj novi DAR.


Nataša Nikolić, mlada aktivistkinja Društva za akademski razvoj, filolog i violinistkinja, veruje u timski rad, neformalno obrazovanje i aktivizam. Smatra da svako ima potencijal da pruži doprinos zajednici. Ceni svaku priliku da nauči nešto novo, a u slobodno vreme voli da putuje i čita knjige.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *