Bio je to Vidovdan, 28. jun 2010. godine. Mesec-dva dana pre tog odlučujućeg trenutka još uvek sam bio neopredeljen oko toga šta želim da upišem nakon srednje škole. Imao sam ideju šta hoću, ali je ta ideja bila preširoka da bih se odlučio za konkretan fakultet. Tako sam mogućnosti sveo na četiri opcije od kojih su jedna po jedna otpadale do početka juna kada sam podneo prijavu za upis na jedan od fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Četvoroumio sam se da li da upišem Pravni fakultet, jer sam znao da se na prijemnom polaže istorija, koja mi je bila omiljeni predmet u školi; da li da studije započnem na Pravoslavno-bogoslovskom fakultetu, jer me je i religija privlačila, mada sebe nisam smatrao religioznom osobom; da li da probam da ispunim dečački san i upišem arheologiju na Filozofskom fakultetu ili da budućnost usmerim ka izučavanju politike na Fakultetu političkih nauka.

Ako već ne mogu u ovoj zemlji da radim kao arheolog i da od toga živim, onda mogu da se potrudim da dođem u poziciju koja će omogućiti da neko sutra može da bude arheolog i da od toga živi.

Pravni sam otpisao čim sam saznao da bih morao da polažem ispit više od svojih budućih koleginica i kolega, pošto u srednjoj školi nisam imao latinski. Bogoslovija je otpala kada sam bliže proučio predmete koji se tamo uče, verujući da to ipak nije moj poziv. Od arheologije koju sam godinama unazad priželjkivao, odustao sam nakon razgovora sa brojnim svršenim studentima koji su u to vreme još uvek tražili posao u svojoj struci, a mnogi su odustali od vere da će ga ikada naći. Vagajući šta mi je pametnije činiti, mada su arheologija i politikologija bile podjednako “obećavajuće”, ipak sam se na kraju odlučio za Fakultet političkih nauka. Da ste me tada pitali zbog čega sam tako odlučio, rekao bih vam da sam razmišljao na sledeći način – ako već ne mogu u ovoj zemlji da radim kao arheolog i da od toga živim, onda mogu da se potrudim da dođem u poziciju koja će omogućiti da neko sutra može da bude arheolog i da od toga živi…a pošto je u Srbiji sve pitanje politike, FPN je delovao kao logičan izbor.

Odlučan da ću uspeti u nameri, sve pripreme za konačan korak su bile izvršene besprekorno. Sve, osim same pripreme za polaganje, budući da kao po običaju nisam pročitao informator dobro. Znao sam da se polažu sociologija, istorija i ustav, ali sam prevideo da se što se istorije tiče, uči gradivo iz III i IV razreda gimnazije. Tako sam pripreme za polaganje počeo sa Hetitima i Starim Egiptom što se inače uči u I razredu, ali srećom grešku sam uvideo na vreme. Sociologiju sam više čitao, nego što sam stvarno učio, jer sam sve nade polagao u sistem bodovanja – istorija 30 poena, sociologija 20 poena, ustav 10 poena – tačnije da ću uspeti da ubodem maksimum iz istorije, da ću iz ustava lako da pokupim barem 8 poena, a da ću iz sociologije da „nabodem“ barem neko pitanje na zaokruživanje.

Nakon svega toga ostalo je još samo da se položi prijemni i bude među 100 najboljih kandidata, tj. među prvih 35 koji će biti na budžetu u prvoj godini studija. Ne sećam se šta sam tačno obukao za polaganje prijemnog ispita, ali se sećam da sam na faks s Novog Beograda išao autobusom 78 do Auto-komande, pa na 47 ili 48 do stanice odmah kod tadašnje Lukoil pumpe. Već u 78-ici je počeo stomak da me boli, pošto sam razmišljao o tome da sam verovatno jedini ludak koji je sve svoje nade položio u jedan jedini pokušaj da upiše fakultet. Računao sam da je većina konkurisala bar na dva fakulteta, smanjujući rizik od neuspeha na prijemnom za jedan. Kada sam ugledao svoje buduće koleginice i kolege, kao i one koji nažalost to nikad nisu postali, bilo mi je lakše. Uputio sam se stepenicama ka slušaonici 2 gde sam seo u prvu klupu u srednjem redu (trećem s desna), verujući da ću imati bolje šanse ako sednem tamo gde sam sedeo u srednjoj školi.

U prvih pet minuta razmišljao sam šta bi se desilo kada bih pitao da odem do toaleta i kako bih objasnio mojima da nisam ni polagao prijemni, jer sam osetio zov prirode?

Sad se već ne sećam sa kim sam delio tu slušaonicu, niti ljudi koji su nadzirali naš rad, ali se sećam da sam u trenutku kada sam dobio papir sa pitanjima osetio veoma jak bol u stomaku i da sam u prvih pet minuta razmišljao šta bi se desilo kada bih pitao da odem do toaleta i kako bih objasnio mojima da nisam ni polagao prijemni, jer sam osetio zov prirode? Ipak, stisnuo sam zube i krenuo da čitam pitanja. Videvši da ima pitanja na koja odmah znam odgovore, počeo sam sa popunjavanjem. Pitanja iz istorije uradio sam prva, da bih se najviše namučio sa pitanjima iz sociologije. Gde god je bilo neko pitanje vezano za sociologe upisivao bih ili zaokruživao Ogist Kont, pa šta bude. Najveću grešku u pripremi prijemnog, shvatio sam na samom prijemnom kada sam video pitanja iz ustava i prava građana, jer sam doživeo tzv. otkrovenje da uopšte nisam spremio to. Uzdajući se u sreću, potrudio sam se da odgovorim na svako pitanje, čak iako ne znam tačan odgovor. Realno, bolje da barem malo nasmejem profesore koji će bodovati prijemni, nego da ostavljam prazna polja i da deluje kao da ništa ne znam. Neka se namuče da pročitaju koliko znam, ne moram unapred da ih obaveštavam.

Sledeće čega se sećam bio je trenutak kada sam došao do ulaza fakulteta da vidim na koji sam na spisku. „Optimistično“ krenuo sam odozdo i par sekundi kasnije, eto mene – broj bodova sa prijemnog 33, broj bodova iz srednje 37, dakle sve skupa 70 poena i ubedljiva 47. pozicija. Nedovoljno za budžet, ali dovoljno da moje ubedim da zaista želim da upišem FPN i da će prva godina biti jedina koju će morati da plate iz svog džepa. Tako je i bilo, upisao sam faks kao samofinansirajući, da bih sve ostale godine proveo kao budžetski student. Sve posle prijemnog ispita sumirao bih onom čuvenom – da imam priliku da ponovo biram šta i kako, ja bih sve to isto uradio.


Milan Simonović, jedan od osnivača Društva za akademski razvoj, diplomirani politikolog sa brojnim hobijima, među kojima je i ljubav prema kulturnoj baštini Srbije. Veruje da se svi problemi mogu rešiti saradnjom i dijalogom, kao i da ljubav pobeđuje sve. Neostvaren san mu je da bude arheolog.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *