ČETIRI GODINE DARA: Da li je vredelo?

DAR smo osnovali pre 4 godine. Od 2013. do danas se mnogo toga promenilo, pa se pitam da li je vredelo? Da li i dalje vredi raditi, truditi se, žrtvovati se za jednu malu organizaciju u jednoj maloj Srbiji?

Nemam dilemu. Vredelo je i vredi.

Kroz DAR je prošlo više od 50 ljudi. Nemanja i Jovana su pronašli poslove u Beogradu kojima su poprilično zauzeti i koji ih vrlo očigledno ispunjavaju. Olga je danas u Italiji i ništa me ne veseli više nego kad na kratko svrati u Srbiju, pa se Darovci okupe u Tri šargarepe na piću. Miljan studira u Austriji i za vreme „raspusta“ obavezno svrati i do nas. Đorđe radi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Adela je u Australiji, dok su Goran, Aleksandra i Jelena svoje mesto pod suncem i zanimljive poslove i stražiranja pronašli u Beogradu…

Zajedno smo pisali i realizovali projekte. Proveli smo sate i sate na sastancima, telefonirali, dopisivali se, spavali jedni kod drugih… I onda odjednom stojite u amfiteatru Narodne biblioteke ispunjenom ljudima sa kojima zajedno branite kulturnu baštinu Srbije i imate tu čast da ih za to i nagradite. Ili ste u sali opštine Vračar i posmatrate vaše prijatelje, profesore i asistente kako drže predavanja o borbi protiv korupcije mladim studentima. Ili ste u prostorijama rezidencije ambasadora Švedske, zgradi ambasade Austrije ili Pakistana i slušate pitanja koja vaše kolege postavljaju diplomatama. Ponos koji osetim kada vidim članove DAR-a kako uspevaju u svojim naumima nemerljiv je.

Zajedno smo putovali. Od Šida, preko Zrenjanina, Ćuprije, Skoplja pa čak do dalekih Istanbula i Ženeve. Gde god da idemo zajedno, čekaju nas avanture i vreme koje je za pamćenje, a sigurna sam da su putovanja tek pred nama.

Zajedno smo tugovali i brinuli. Tešili smo jedni druge kad god je bilo potrebno, priskakali u pomoć i pomagali. Poplave, teške bolesti, nezgodni trenuci u životu,… Ni na jednom ispitu nismo pali.

Zajedno smo slavili. Položene ispite, odobrene projekte, rođendane, nove godine, najobičnije dane jer smo tako mogli i želeli. Ne bih vreme provedeno sa svim ovim ljudima menjala ni za šta na svetu.

Ali, nemojte se dati zavarati: to što vredi i što je lepo, ne znači da je lako. Naprotiv. Ipak, u tome je čar, tj. dar: znate da niste u tome sami. Najveća vrednost DAR-a za mene su Milan, Lazar, Nataša, Maja i Dušica, ali i svi ljudi koji su bili deo DAR-a makar i na samo pet minuta.

Možda danas ne slavimo zajedno, ali to ne znači da ne mislimo jedni na druge.

SREĆAN NAM ROĐENDAN!

Alisa Kockar
predsednica Upravnog odbora
Društva za akademski razvoj

Leave a Reply