Autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova zagarantovana je Ustavom. To znači da država, osim što propisuje zakonske okvire, ne sme dublje da se meša u rad i organizaciju visokog školstva, a policija ne sme ni da uđe u akademske zgrade bez odobrenja rukovodstva ustanove kojoj pripadaju, osim u izuzetnim slučajevima.

Ukoliko dođe do povrede autonomije, visokoškolske ustanove mogu da tuže državu sudu i traže naknadu štete.

Šta podrazumeva autonomija univerziteta?

Po Zakonu o visokom školstvu, autonomija univerziteta i drugih visokoškolskih ustanova podrazumeva pravo na:

  • utvrđivanje studijskih programa, pravila studiranja i uslova upisa;
  • uređenje unutrašnje organizacije, donošenje statuta i izbor svojih organa;
  • izbor nastavnika i saradnika;
  • izdavanje javnih isprava;
  • raspolaganje finansijskim sredstvima i korišćenje imovine, u skladu sa zakonom;
  • odlučivanje o prihvatanju projekata i o međunarodnoj saradnji.

Nepovredivost akademskog prostora

Prostor visokoškolske ustanove po zakonu je nepovrediv. Policija u njega ne sme da ulazi bez dozvole dekana ili rektora, odnosno drugog organa koji je po statutu visokoškolske ustanove nadležan da dâ takvu dozvolu, osim ukoliko bi njenim neulaženjem u zgradu bili ugroženi opšta sigurnost, nečiji život, telesni integritet, zdravlje ili imovina.

Akademske slobode

Pod pojam autonomije univerziteta mogu se podvesti i akademske slobode. To su:

  • sloboda naučnoistraživačkog rada i umetničkog stvaralaštva, uključujući slobodu objavljivanja i javnog predstavljanja naučnih rezultata i umetničkih dostignuća;
  • sloboda izbora metoda interpretacije nastavnih sadržaja (reč je o slobodi predavača);
  • sloboda izbora studijskih programa (dakle, sloboda da sama ustanova odluči šta će da predaje).